Da li znate ko je Radoje Domanović

Radoje Domanović (1873–1908)

Radoje Domanović bio je srpski realistički književnik, pripovedač i satiričar; tvorac srpske satirične pripovetke. Rođen je 16. februara u selu Ovsište, kod Kragujevca. Porodica se doselila u Šumadiju iz Hercegovine. Otac Radoja Domanovića, Miloš, bio je, za svoje vreme, izuzetno obrazovan čovek. Školovao se na bogosloviji, i po završetku studija radio je kao učitelj, ali se bavio i različitim unosnim poslovima, te je stekao priličan imetak. Radojeva majka, Persida, bila je ćerka imućnog gazde. Radoje Domanović je osnovnu školu završio u selu Gornje Jarušice, gimnaziju u Kragujevcu, a studije filozofije na Velikoj školi u Beogradu. Radio je kao nastavnik srpskog jezika u gimnazijama u Pirotu, Vranju i Leskovcu.

Za vreme učiteljevanja u Pirotu upoznao se sa Jašom Prodanovićem, srpskim političarem, naučnikom i književnim kritičarem, pa se politički angažuje. O poznanstvu sa Domanovićem Jaša Prodanović će pisati u svojim književnim esejima Naši i strani. Kao otvoreni protivnik režima Obrenovića, zagovornik republikanskih ideja u doba monarhije, Radoje Domanović je proganjan, često premeštan i otpuštan iz službe. Poznat je njegov oštar kritički govor o položaju prosvetnik radnika u Srbiji, zbog koga je i ostao bez posla. Tada će napisati pripovetku Ukidanje strasti.

Godine 1895. Radoje Domanović se oženio Natalijom Ristić, sa kojom je imao troje dece, ćerku Danicu i sinove Dragišu i Zorana. Porodica zbog nemaštine veoma teško živi. Posle gubitka posla, Domanović se izdržava od pisanja. Kako se i posle pada režima kralja Aleksandra Obrenović u zemlji ne događaju značajnije promene, Domanović ne prestaje da kritikuje vladu i pokreće svoj politički časopis Stradija. 1905. godine dobiće unosniji posao šefa korektora Državne štamparije i na tom položaju ostaće do smrti.

Radoje Domanović umro je u Beogradu u 35. godini života, 17. avgusta 1908. godine.

Književni rad Radoja Domanovića

Radoje Domanović najpoznatiji je i najveći srpski satiričar. Književnu karijeru počeo je realističkim pripovetkama sa temama iz seoskog života. Prvu pripovetku, Na mesečini, objavio je u časopisu Javor 1893. godine. Ubrzo počinje da piše satiru, koja više odgovara njegovom temperamentu i duhu. U svojim satirama Domanović će veoma oštro, ali i duhovito, kritikovati, sa jedne strane, vlast ogrezlu u korupciju, nasilje, laži i ludorije, a sa druge, ropski poslušno građanstvo, toliko zastrašeno da i ne pokušava nešto da promeni.

Radoje Domanović opisivao je ljude i karaktere vremena u kojem je živeo, međutim, kao i uvek kada je reč o istinski velikim umetnicima, njegovo delo nadilazi određen, lokalizovan društveni momenat, važi za sve istorijske trenutke, pa i ovaj današnji. Najpoznatije satire Radoja Domanovića, klasika srpske pripovetke, su Stradija, Danga, Vođa, Mrtvo more, Marko Kraljević po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, San ministra.

Izdavačka kuća Portalibris je u okviru svoje edicije Otrgnuto od zaborava objavila Satire i pripovetke Radoja Domanovića.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela drugih srpskih pisaca kao što su: Jovan Sterija Popović (Džandrljiv muž i druge drameIzabrane komedije, Roman bez romana i Ženidba i udadba), Jovan Jovanović Zmaj (Đulići i Đulići uveoci, Pesme), Milovan Glišić (Pripovetke), Branislav Nušić (Opštinsko dete, Hajduci, Autobiografija, kao i druga dela), Stevan Sremac (Ivkova slava, Pop Ćira i pop Spira, Vukadin i druge pripovetke, kao i ostala dela ovog autora) i drugih. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina.

Sva dela Radoja Domanovića možete videti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *