Da li znate ko je Pera Todorović?

Petar Pera Todorović bio je srpski književnik, novinar, borac za oslobođenje od Turaka.
Ime Pere Todorovića uglavnom se vezuje za osnivanje petparačke štampe, što je i istina.On je zbog sukoba sa Obrenovićima odlučio da formira list koji neće biti režimski i koji će provocirati Dinastiju i vlast. Zbog toga je imao brojne probleme, ali je u tome video svoj način borbe za promene unutar države.
Kao poklonik socijalističke ideologije pisao je i uređivao listove Svetozara Markovića za njegova života i nakon smrti, a bio je i osnivač prvog socijalističkog lista Rad. Bio je osnivač i prve socijalističke manifestacije u Kragujevcu.
Uz Nikolu Pašića bio je jedan od osnivača Narodne radikalne stranke. Povodom Timočke bune bio je uhapšen zbog političkog delovanja.
Kada je 1883. kupio Male novine, od njih je stvorio prvi popularan list koji je imao velike tiraže i uticaj na javno mnjenje.
Tokom emigracije boravi u Novom Sadu, zajedno sa Lazom Pačuom i mnogim viđenijim ljudima. Tamo osniva časopis Straža koji mađarske vlasti uskoro zabranjuju plašeći se širenja socijalističkih ideja.
Zabeleženo je i da je prilikom osnivanja Narodne radikalne stranke održa dug, gotovo celodnevni govor, i zasenio posetioce. Kada je uspostavljena koalicija liberala i radikala on se odvaja od glavne radikalske struje i postaje im neka vrsta unutrašnje opozicije.
Ipak, istorija bi trebalo da pamti Peru Todorovića kao velikog borca u borbi za oslobođenje od Turaka. On je jedan od pionira ratnog reporterstva u nas, jer je o utiscima iz borbenih redova pisao izveštaje i slao štampi sa kojom je sarađivao. Na taj način narod i zvaničnici dobijali su podatke iz prve ruke šta se zapravo u borbi zbiva. Kasnije su ovi njegovi izveštaji, ili bolje reći dnevničke beleške sakupljeni i od njih je nastala knjiga Dnevnik jednog dobrovoljca. To je, zapravo, jedini dokumentarni spis  iz tog perioda koji ima neprocenljivu istorijsku i dokumentarnu vrednost ali je napisan i jednostavnim jezikom, iznosi i lične emocije i razmišljanja jednog vojnika, te kao takav polaže pravo da bude deo srpske umetničke književnosti.
Smatra se da je njegovo književno stvaralaštvo, kao i novinarsko zapostavljeno jer mu je ime bilo ukaljano i to do strane druge supruge, koja je nakon kratkog, nefunkcionalnog braka u javnost izvela optužbu da je Pera Todorović homoseksualac.
Ipak njegov lik i delo i danas skreću pažnju novim pokoljenjima, pa ke Pera Todorović i dalje uzor i inspiracija.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *