Da li znate ko je Milutin Bojić

Milutin Bojić (1892–1917)

Milutin Bojić bio je istaknuti srpski pesnik, dramski pisac, književni i pozorišni kritičar. Rođen je 19. maja 1892. godine u Beogradu. Njegov otac, Jovan, po zanimanju obućar, preselio se iz Zemuna u Beograd, gde je otvorio sopstvenu obućarsku radnju. Majka mu se zvala Sofija i bila je iz porodice Bogojević iz Pančeva. Milutin je imao dva mlađa brata, Radivoja i Dragoljuba, i dve mlađe sestre, Jelicu i Ljubicu. Pohađao je palilulsku osnovnu školu, koja danas nosi naziv „Vuk Karadžić”. Godine 1902. upisuje Drugu beogradsku gimnaziju, 1905. beogradsku Realku, a po završetku gimnazije upisuje se na Filozofski fakultet. Na studijama ga posebno zanimaju književnost, pozorišna umetnost, srpska istorija i jezici. Učestvovao u balkanskim ratovima (1912–1913) i Prvom svetskom ratu. Za vreme Velikog rata bio je vojni cenzor u Nišu, sa vojskom se povlačio preko Albanije 1915. godine, a 1916. piše pesme na Krfu i Solunu. Milutin Bojić preminuo je 8. novembra 1917. godine u Solunu i sahranjen je na vojnom groblju na Zejtinliku. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su na Novo groblje u Beogradu 1922. godine.

Književno stvaralaštvo Milutina Bojića

Milutin Bojić danas je svakako najpoznatiji po svojoj pesmi Plava grobnica, napisanoj na Krfu 1916. godine i posvećenoj srpskim vojnicima umrlim na ovom grčkom ostrvu. Međutim, ova pesma svakako nije i jedino Bojićevo književno delo vredno spomena.

Malo je pisaca u istoriji srpske književnosti koji su još od svojih prvih radova stekli i puno priznanje kritike i ljubav čitalačke publike. Odmah pošto je izašla njegova prva zbirka pesama – Pesme (1914), oglasio se Jovan Skerlić sa izuzetno povoljnom kritikom. Govoreći o pesnikovom prirodnom talentu, ovaj cenjeni srpski kritičar će reći da je Bojić dao ne samo jednu lepu nadu srpskoj poeziji no i jednu dobru poetsku prinovu srpskoj književnosti. Nema sumnje da je poezija Milutina Bojića potpuno po Skerlićevom ukusu: optimistička, borbena i puna mladalačkog poleta, međutim, i brojni drugi kritičari, a u prvom redu Branko Lazarević, otkrivaće vrednosti ove poezije.

Prerana smrt mladog pesnika svakako je ostavila srpsku književnost umnogome uskraćenu, međutim, i pesničko delo koje Bojić jeste ostavio iza sebe dosta je obimno i, naravno, izuzetno značajno. Pored pomenute zbirke pesama iz 1914. godine, Bojić je napisao i poemu Kain (1915), a u Solunu je 1917. godine štampao zbirku Pesme bola i ponosa, u okviru koje je se nalazi i Plava grobnica. Posthumno su štampani njegovi Soneti (1922), zbirka od 42 soneta nađena u pesnikovoj zaostavštini.

Ono što, možda, posebno iznenađuje je pozorišni talenat Milutina Bojića. U vreme balkanskih ratova, 1912. godine, piše Kraljevu jesen, jednočinku sa temom iz srpske nacionalne istorije. Ova drama izvedena je u oktobru naredne godine u Narodnom pozorištu u Beogradu i postigla je zavidan uspeh i kod publike i kod kritike. Gospođa Olga, njegova naredna drama, takođe je imala uspeha, tako da je Milutin Bojić već kao dvadesetjednogodišnjak bio proslavljeni dramski pisac od koga se i na ovom polju u budućnosti dosta očekivalo. Međutim, za života će napisati još samo trilogiju Despotova kruna i drame Lanci i Uroševa ženidba (objavljena posthumno, 1921). Dok Kraljeva jesen, Despotova kruna i Uroševa ženidba obrađuju značajne trenutke srpske istorije, Gospođa Olga i Lanci osnovnu temu uzimaju iz onovremenog građanskog života.

Milutin Bojić bavio se i književnom kritikom i esejistikom. Svoje prve pozorišne i književne kritike i studije počeo je da objavljuje u školskim novinama još kao đak. Sarađivao je sa brojnim srpskim književnim časopisima: Dnevni list, Venac, Delo, Srpski književni glasnik, Pijemont. Dobro poznajući ne samo srpsku već i stranu književnost, Bojić je ostavio nekoliko izuzetno vrednih eseja o stranim piscima: Igou, Bodleru, Rostanu, Čehovu, Tolstoju, Oskaru Vajldu. Takođe je i prevodio dela stranih pisaca na srpski jezik.

Portalibris je u svom izdanju Pesme i drame Milutina Bojića izdvojio najreprezentativniji deo stvaralaštva ovog srpskog pisca. Pored izbora iz Bojićeve rane, mladalačke ljubavne i čulne poezije, donosimo i njegove zrelije pesme – zbirke Pesme bola i ponosa i Soneti. Bojićevo dramsko stvaralaštvo predstavljamo kroz njegove dve istorijske drame Kraljeva jesen i Uroševa ženidba.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i klasici srpske književnosti kao što su:  Laza Kostić (Drame, Izabrane pesme), Đura Jakšić (Pesme i proza, Drame), Jovan Dućić (Jutra sa Leutara), Milan Rakić (Pesme), Aleksa Šantić (Pesme). Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *