Da li znate ko je Mileta Jakšić

Mileta Jakšić (1863–1935)

Mileta Jakšić rođen je 29. marta 1863. godine u banatskom selu Srpska Crnja u svešteničkoj porodici: i deda Dionisije i otac Jovan bili su sveštenici, pa je i Mileti bio određen isti poziv. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, da bi školovanje nastavio, 1880. godine, na Velikoj srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. U Osijeku završava osmi razred gimnazije, 1889, i sledeće godine upisuje Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, koju završava 1893. godine. Školovanje će nastaviti na Filozofskom fakultetu u Beču, ali ubrzo, zbog teške materijalne situacije, biva prinuđen da studije napusti.

Mileta Jakšić je prvo bio nastavnik srpskog jezika i istorije u monaškoj školi u Hopovu (do 1896. godine), da bi kasnije, kada je škola zatvorena, dobio posao kao konzistorijski beležnik u Temišvaru (1901–1903). Godine 1904. vraća se u rodnu Crnju, gde je nasledio očevu parohiju. Skupljajući priloge za srpski Crveni krst za vreme balkanski ratova, Mileta Jakšić je, 1915. godine, osuđen na zatvorsku kaznu. Posle Prvog svetskog rata napušta svešteničku službu i radi, prvo, u Novom Sadu, u Biblioteci Matice srpske, a potom, od 1922, u Beogradu u Ministarstvu socijalne politike. Sa ovog položaja je penzionisan, sledeće godine, zbog bolesti. Do smrti je, povučeno, živeo u Beogradu.

Mileta Jakšić umro je u Beogradu 8. novembra1935. godine. Sahranjen je na Novom groblju pored svog strica, Đure Jakšića, znamenitog srpskog pisca.

 

Književno stvaralaštvo Milete Jakšića

Mileta Jakšić, srpski pesnik i pripovedač, pripada onom redu naših književnika koje je srpska književna istorija u velikoj meri, ali sasvim neopravdano, zanemarila. Deo odgovornosti za to pripada svakako i književnom kritičaru Ljubomiru Nediću i njegovoj izuzetno nepovoljnoj oceni prve zbirke Jakšićevih pesama. I kasniji proučavaoci srpske književnosti i književni istoričari zapostavljaju ovog pisca, pa i do danas ostaje nedovoljno proučen njegov doprinos razvoju srpske moderne.

Književnošću je Mileta Jakšić počeo da se bavi već u gimnaziji, kada i objavljuje svoje prve pesme i priče u Zmajevom časopisu Neven. Prva njegova pesma nosi naziv Evo nam proleća (1884), a prva priča – Zvonce (1886). Prvu zbirku pesama objavio je u 1886. u Velikoj Kikindi, a prvu zbirku priča 1900. u Mostaru. Pored poezije, koja je uglavnom poezija prirode, u kojoj dominiraju parnasovski i simbolistički motivi (Pesme, Velika tišina), Mileta Jakšić je pisao i prozu. Napisao je nekoliko zbirki pripovedaka (Mirna vremena, Nečista kuća) ali i jedan autobiografski roman (Roman usamljenog čoveka) i jednu dramu, Urok, objavljenu prvi put tek 2010. godine. Tokom života Mileta Jakšić sarađivao je sa poznatim srpskim književnim časopisima, kao što su: Neven, Javor, Stražilovo, Otadžbina, Bosanska vila, Delo, Ženski svet, Brankovo kolo.

Mirna vremena (1935)

Ukoliko za Jakšićevo pesništvo možemo reći da je zanemareno, to utoliko više važi za njegovo prozno delo. Jedno je osnovno stanje koje u svojoj zbirci pripovedaka Mirna vremena kod svojih junaka opisuje Jakšić – strah. Bojazan u različitim stepenima, od slabe uznemirenosti i nespokojstva, preko neobjašnjive, nerazumljive teskobe i potištenosti, do velikog, gotovo parališućeg straha, potresa sve njegove junake. Ponekad će se njegovi junaci plašiti zlih, mističnih, onostranih sila – đavola i veštica, ponekad mnogo realnijih opasnosti – razbojnika ili bolesti, a ponekad jednostavno drugih, nepoznatih ljudi i različitih društvenih situacija. A upravo ta do kraja nedokučiva duševna uznemirenost, proizvod otuđenosti, predstavlja osnovno osećanje modernog čoveka. Posve je moderan i postupak kojim Jakšić predočava psihološka stanja svojih junaka, jer se u više navrata skoro sasvim gubi razlika između glasa junaka i glasa pripovedača.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela drugih zaboravljenih srpskih pisaca pripovedaka kao što su: Anđelko Krstić (Pripovetke, Pripovetke, knjiga druga), Dragiša Vasić (Pripovetke, Pad sa građevine, Vitlo i druge priče), Grigorije Božović (Pripovetke), Veljko Petrović (Pripovetke, Pripovetke, knjiga druga), Stojan Živadinović (Pripovetke), Veljko Milićević (Pripovetke, Pripovetke, knjiga druga).

Dela Milete Jakšića možete videti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *