Da li znate ko je Ljubomir Nenadović?

Ljubomir Nenadović(1826-1895) bio je srpski pesnik, putopisac, sin diplomate i autora Prote Mateje Nenadovića i unuk srpskog kneza Alekse Nenadovića.
Rođen je u Brankovini, gimnaziju je završio u Beogradu, pa pošto je potekao iz obrazovane i ugledne porodice bilo je logično da nastavi školovanje. Kako je u to vreme većina srpske omladine koja je pokazala dobre rezultate u školi išla u inostranstvo na dalje usavršavanje – tako je bilo i sa Ljubomirom Nenadovićem. Najpre se školovao u Pragu koji je inače bio univerzitetski centar gde su odlazili naši studenti, ali je uskoro prešao U Berlin i zatim u  Hajdelberu, Ženevi i Parizu. Po povratku dobio mesto profesora u Liceju, i u to vreme pokrenuo časopis Šumadinka u koke je bilo osvrta na društvene i političke probleme što vlastima nije bilo po volji. IZ nezgodnih situacija uspevao je da se spase zahvaljujući porodičnoj vezi sa knjeginjom Persidom Karađorđević. Ubrzo je krenuo stopama svoga oca. Znanje koje stekao i kao i porodična iskustva pomogla su njegovu diplomatsku karijeru. Postao je viši činovnik ministarstva i diplomata. Ta pozicija omogućila mu je da putuje i upoznaje druge kulture, što je za to vreme bilo skupo i neuobičajeno. Svoja zapažanja i utiske Ljubomir Nenadović pretvarao je u putopise, prva prozna dela tog žanra na našim prostorima. Tako su nastala Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke. Boravio je i u Crnoj Gori na dvoru, gde je upoznao taj bratski narod, što ga je inspirisalo da napiše svoje delo O Crnogorcima.
Njegovo prvo putopisno delo, ipak, odnosi se na Srbiju: Jedan dan iz mog putovanja po Srbiji, a zapažanja i iskustva iz studentskog vremena zabeležio je u Putovanjima po Prajskoj i po ostrvu Rigenu.
Pisma iz Italije su po mnogim kritičarima njegovo najbolje delo, koje pored prikaza, tada globalizomom još netaknute Italije daje autentičnu sliku te zemlje, a pored toga nudi neprocenljivu priču o drugovanju Nenadovića sa Njegošem. U pitanju je jedinstven portret ličnosti Petra Petrovića Njegoša, njihovih međusobnih razgovora, prikaz dogodovština na putovanjima.
Ljubomir Nenadović imao je priliku da dobro upozna nemačku kulturu koju je prikazao u Pismima iz Nemačke. Ne treba zaboraviti da je u mladosti bio pod snažnim uticajem nemačkog pesnika Hajnea. Takođe je drugovao sa Brankom Radičevićem, koji je takođe bio poznavalac te kulture, čak je i prve stihove napisao na nemačkom. I Nenadović je pisao pesme, te izdao zbirku Poezija i spev Slovenska vila. Podržavao je rad prosvetitelja, osobito Dositeja Obradovića a smatrao je da je i Radičević nastavio njegov put.
Za Ljubomira Nenadovića, pored toga što je član naše ugledne diplomatske i književne porodice, vezuje se i romantična priča o neostvarenoj ljubavi sa Milicom Stojadinović Srpkinjom. Poznato je da su njih dvoje imali blisku vezu, ona je svoje pesme uvek najpre Ljubomiru slala na čitanje, pratila je njegov list Šumadinku. Ne zna se zašto se ta veza nije ostvarila, ali je činjenica da se Milica nikada nije udala, a Nenadović je, takođe ostao neženja.
Iako je Nenadović zastupljen u školskom programu njegov celokupan opis nije sasvim poznat publici, pa je zato Portalibris odlučio da reizda njegova dela.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *