Da li znate ko je Jovan Jovanović Zmaj?

Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) bio je jedan od najvećih srpskih pesnika romantizma. Po struci je bio lekar, ali je tokom celog svog života pisao i  bavio se radom u književnim časopisima. Čitamo ga od detinjstva, njegove pesme su u čitankama, deo su školske lektire, a najpoznatije zbirke Jovana Jovanovića Zmaja su  „Đulići” i „Đulići uveoci”. Zbirke su tematski povezane, mada je dominatno osećanje u njima vrlo oprečno –   srećan porodični život, životni polet i radost suprotnost su bolu zbog gubitka najmilijih. Pored lirskih pesama, pisao je rodoljubive, satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.

Jovan Jovanović Zmaj rođen je u Novom Sadu. U ovom gradu završava osnovnu školu,dok će gimnaziju završavati u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Zmaj je studirao prava u Pešti u Pragu i Beču. Bio je u krugovima naših obrazovanih, uspešnih ljudi. U Beču je upoznao  Branka Radičevića, Svetozara Miletića i Đuru Jakšića. Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu.

Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list „Zmaj” (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.

Život je prema ovom srpskom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin, kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom „Đulići” (Đul znači ruža na turskom). Ove pesme opevaju dane porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja i radost života. Pesme odišu romantičarskim zanosom, pevljive su, ritmične. Nasuprot tome, stoji pesnikova životna drama, u kojoj su mu umirala deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Slično Branku Rdičeviću, u drugoj fazi stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja nastajali su elegični stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. U njima se oseća velika borba lirskog subjekta da se izbori s gubicima, i bolom, koji ga, gotovo personifikovan u ljudsko obličje, spopada na svakom koraku.

Srspkom književniku je ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Malo je poznato da je Zmaj bio i vrstan književni prevodilac, naročito mađarske književnosti. S uspehom je prevodio dela  Šandora Petefija. Između ostalog, preveo je i Petefijev spev „Vitez Jovan”. Pored mađarske, na listi njegovih prevoda nalaze se i dela iz nemačke i engleske književnosti. Jovan Jovanović Zmaj preveo je dela  „Herman i Doroteja”, i „Ifigenija u Tauridi” velikog Getea i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta. Među engleskim piscima koje ovaj srpski pisac romantizma prevodio naročito se izdvaja  engleski pesnik Tenisona.

U školskoj lektiri su njegovi „Đulići“, a među najpoznatijim pesmama su „Kaži mi, kaži kako da te zovem”, pesma „Brankova želja” posvećena Branku Radičeviću, a malo je poznato da je on napisao pesmu i našem velikom naučniku Tesli.

Zmajeva poezija ima značajno mesto u srpskoj književnosti kao tipično romantičarska, ali i kao poezija koja u sebi nosi duh našeg podneblja. On je pesnički uobličio i jednu tradicionalnu patriotsku ideju u pesmi „Svetli grobovi”, da se borba za plemenite ciljeve nastavlja iz generacije u generaciju – te se tako obratio i svojim književnim naslednicima – da nastave tamo gde je on stao.

U tom smislu i Portalibris nastavlja da omogućava čitalištu da uživa u Zmajevoj poeziji, I da gradi ukus na stvaralaštvu kvalitetnih pesnika.

Pored Zmajevih zbirki poezije, Đulića i Đulića uveoka, u okviru edicije Otrgnuto od zaborava, nalaze se i dela drugih romantičara, među kojima su: Đura Jakšić (pesme i proza, drame), Laza Kostić (pesme i drame), Branko Radičević (pesme), Bogoboj Atanacković (roman Dva idola).

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *