Da li znate ko je Jovan Jovanović Zmaj?

Jovan Jovanović Zmaj (1833 — 1904) bio je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma.Iako je po struci bio lekar, tokom celog svog života se bavio uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Poznat je po zbirkama pesama: „Đulići“ i „Đulići uveoci“, gde je prva o sretnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je rodoljubive, satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.
Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra 1833. u uglednoj građanskoj porodici. Studirao je prava u Pešti, u Pragu i Beču. Baš u Austrijskoj prestolnici upoznao je Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.
Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu.
Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.
Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (Đul znači ruža na turskom). Ove pesme opevaju dane porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja i radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su elegični stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastajali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.
Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Šandora Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona.
U školskoj lektiri su njegovi „Đulići“, a među najpoznatijim pesmama su „Kaži mi, kaži kako da te zovem”, pesma „Brankova želja“ posvećena Branku Radičaviću, a malo je poznato da je on napisao pesmu i našem velikom naučniku Tesli.
Zmajeva poezija ima značajno mesto u srpskoj književnosti kao tipično romantičarska, ali i kao poezija koja u sebi nosi duh našeg podneblja. On je pesnički uobličio i jednu tradicionalnu patriotsku ideju u pesmi „Svetli grobovi“, da se borba za plemenite ciljeve nastavlja iz generacije u generaciju – te se tako obratio i svojim književnim naslednicima – da nastave tamo gde je on stao.
U tom smislu i Portalibris nastavlja da omogućava čitalištu da uživa u Zmajevoj poeziji, I da gradi ukus na stvaralaštvu kvalitetnih pesnika.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *