Da li znate ko je Ivo Ćipiko?

Ivo Ćipiko(1969 -1923) je pisac koji je imao vrlo neobično poreklo, životni put, I nažalost nije dobio mesto u književnosti koje zaslužuje. Razlog tome je možda činjenica da je bio Srbin katolik. Potiče iz latinske ugledne porodice Cippico koja je zapravo iz Rima, i u kojoj su od davnina članovi porodici pripadali svetu književnosti I humanističkih nauka. Među precima imao je istaknute ličnosti – jedan od njih je čuveni Koriolan Ćipiko (latinski: Coriolanus Ceppio), humanista i novolatinski pisac 15. veka. U porodičnoj kući ovog pisca, u „Ćipikovoj palati“ u Trogiru pronađena je sredinom 16. veka „Trimalhionova gozba“, jedini sačuvani deo iz romana „Satirikon“ rimskog pisca Petronija. Nažalost s padom Mletačke republike porodica Ćipiko počela je da propada i osiromašuje – da se približava običnom narodu, pučanstvu.
Rođen u primorju, provodio je vreme u prirodi I zavoleo Slobodan život bez stega koji je bio I u skladu sa primorskim mentalitetom.Međutim kada je pošao fratarsku gimnaziju, nije mogao da podnese strogost , pobegao je I odlučio da bude šumar. Taj poziv omogućio mu je život sa naraodom I u prirodi.
Zbog svog porekla pred njim je bila dilema vezana za identitet, ali se naposletku opredelio za srpsku knjižvnost i prešao da živi u Srbiji. Bavio se ratnim dopisništvom , učestvovao u balkanskim ratovima, za vreme Prvog svetskog rata išao sa vojskom u izgnanstvo. Jedan deo uzroka ove odluke leži I u čijenici da je bio razočaran u zapadnjačku kulturu I evropsku civilizaciju. Spas i nadut ražio je u srpskom iskonskom, prirodnom i jednostavnom životu. Postoji I legenda da ga je jedan Srbin u fratarskom učilištu upućivao na srpske knjige, narodne pesme I kako sam autor kaže – zaneo se I postao Srbin I sam…
Zanimljiv je I njegov stvaralački put. Nakon prvih pesama koje nisu skrenule naročitu pažnju nije pisao deset godina.A onda kao da je pronašao zlatni ključ ka srcima čitalaca.
Kada se s pričom „Pogibe k’o od šale“ predstavio kao zreo pripovedač, mnogi su prepoznali u njemu uticaj Janka Veselinovića.
Iako se već definisao kao sledbenih srpskih realista prvu knjigu, zbirku pripovedaka „Primorske duše“ (1899) objavio je u Zagrebu. Kad je hrvatska kritika videla u njemu novu zvezdu hrvatske književnosti, on je dao izjavu da nije hrvatski, nego srpski pisac.
I od tada njegova dela izlazila su u srpskim kulturnim centrima, i to ćirilicom. Objavio je dva romana: „Za kruhom“ i „Pauci“ , četiri knjige pripovedaka, dva dramska pokušaja koja nisu imala pozitivan odjek ktitike, ratnu prozu koja je nastala iz njegovih ličnih sećanja I utisaka iz Balkanskog i Prvog svetskog rata gde ima dosta dokumentarnih podataka.
I dok su drugi pisci počeli da se okreću socijalnim temama , Ćipiko je u tome prednjačio. U nizu pripovedaka i u oba romana on je prikazao surovu borbu seljaka za hleb i goli život, prikazao je poslodavce koji iskorišćavaju seljačku radnu snagu kao životinjsku, njihovu ravnodušnost pred težačkim patnjama. Time se bavi I u romanu pauci, gde se ustvari nadovezuje na Lazarevićevu priču o zelenašima.Detaljno razrađuje pitanje problematike odnosa između zelenaša, bogatih, gazdi sa jedne I ubogih seljaka sa druge strane. On iznosi i svoj lični odabir – preferenciju seoskog mirnog života ispred grackog odakle je I krenulo svo zlo. Zato su Ćipikova dela I danas aktuelna.

U ediciji Otrgnuto od zaborava su i dela srpskih zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *