Da li znate ko je Anđelko Krstić?

Anđelko Krstić bio je srpski pisac i prosvetitelj, zdušni branilac srpskog nacionalnog identiteta u Makedoniji, što mu je donelo problem sa turskim vlastima. Rođen je 1871. godine u selu Labunište nadomak Struge, I kao i mnogi njegovi sunarodnici prošao je težak put pečalbara, potom učitelja i prosvetitelja u svom porobljenom zavičaju. Bio je borac protiv turskog ropstva, zajedno sa vojskom i civilima u Prvom svetskom ratu prešao preko Albanije do Krfa i Soluna.
U svom delu on se i bavio teškim životom ljudi u Makedoniji, oslikao život i psihologiju ljudi tog kraja, posebno pečalbara.
Svoju prvu pripovetku “Pečalba“ objavio je u Carigradskom glasniku 1903. godine, ali već do kraja 1918. godine objavio je desetak priča.
Mežutim, sve do tridesetih godina 20. veka književno delo Anđelka Krstića nije bilo naročito zapaženo. Kritika u njegovom stvaralaštvu nije videla ništa novo, sveže, intrigantno. Ipak, kada se pojavio roman „Trajan“ 1932. stvari u počele da se menjaju.
Usledile su i nagrade: priznanje Srpske kraljevske akademije za „Pripovetke“ i Akademije sedam umetnosti za roman „Trajan“ 1934. godine.
Interesantnu sliku iz njegovog života prenose biografi – nezadovoljan radom u očevoj mlekarnici “Kod dva bela goluba“ na velikoj beogradskoj pijaci, odlučio je Krstić da se upiše u večernju bogoslovsku školu „Sveti Sava“, na viši tečaj pripravničko-učiteljskog smera. Saznavši za to otac Martin odlučio je da ga vrati kući u Labunište i – oženi.
To je bio jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu, jer odbijanje očeve želje značilo zauvek se odreći veza s porodicom. Nije smogao snage da to uradi zbog patrijarhalnih pravila i ljubavi prema najbližima.
O svadbi koja je usledila sam je ostavio belešku: “Svrši se i ta detinjarija, svadba o Ilindanu, otac dokusuri i ostatak gotovine“. Takva ironija je I bila očekivana sobzirom da se oženio u 17 godina I to devojkom koju nije ni poznavao.
Kada ga je nešto kasnije otac pozvao da ide sa njim na pečalbu u Rumuniju odbio je.
Vratio se u Beograd, gde se zaposlio opet kao mlekarski pomoćnik, uveče je išao u školu, i marljivošću uspevao da savlada propušteno. Tako je zaslužio i pomoć od društva Svetog Save, kasnije i Ministarstva spoljnih poslova.
Nakon uspešno okončanog školovanja odlazi da bude učitelj u svom zavičaju. Uspeo je da se izbori za otvaranje srpske škole u Podgorcu u kojoj je i najviše učiteljevao, a za upravitelja svih srpskih škola u Drimkolu, Borovcu i Ohridu postavljen je 1911. godine.

Anđelku je sam život sunarodnika bio glavna inspiracija, a cilj, svako, da se o tim teškim uslovima i problemima sazna i da se radi na njihovom popravljanju… Nije insistirao na modernističkom stilu izražavanja, već je razvijao unutrašnji monolog i time stvarao vrlo upečatljivu karakterizaciju.
Najpoznatije Krstićevo delo je roiman “Trajan“, priča o pečalbi. U pitanju je storija o jednom makedonskom seljaku od detinjstva do smrti, kao dete posmatra pečalbare. Zatim će se naći na njihovom mestu , u ratu je vojnik u srpskoj vojsci, bori se i pada u ropstvo, a odatle ga regrutuju u bugarsku vojsku. Ipak, na Solunskom frontu uspeva da prebegne na drugu stranu. Priča ima tragičan kraj – nakon rata glavni junak iznuren od ratnih muka i bolesti umire u svom zavičaju. Vlast ne dodeljuje pomoć njegovoj udovici, pod obrazloženjem da nije poginuo na bojnom polju već umro u svom domu… Mnogi biografski detalji ugrađeni su u ovaj roman i omogućili upoznavanje samog autora.

U pripovetkama, vidi se njegova samostalnost, zrelost i sposobnost da se bavi društvenim problemima i konfliktnim situacijama. Iako je doživeo izdavanje pripovedaka i romana – oni su tumačeni kao dokmentarni zapisi o svakodnevici življa jednog dela zemlje u teška vremena.Tek posthumno, došla je do izražaja prava umetnuička vrednost.
Delo Anđelka Krstića pripada srpskoj kulturi, ali je i deo makedonske književnosti jer se za nju tematski vezuje. Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *