Portalibris prodaja knjiga

Aktuelno

Andrej Turgenjev

Andrej Turgenjev (Андрей Тургенев)

اكتشاف هذه المعلومات هنا Andrej Turgenjev je pseudonim pod kojim kritičar i pesnik Vjačeslav Kuricin objavljuje svoje romane. Kuricin je inače i značajan filmski stvaralac, samo što se režijom bavi pod pseudonimom Konstantin Bogomilov.

http://c-pages.co.uk/?komis=%D8%A7%D8%A8%D8%BA%D9%89-%D8%A7%D8%AF%D8%AE%D9%84-%D9%81%D9%8A-%D8%B3%D9%88%D9%82-%D8%A7%D9%84%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85-%D8%A7%D9%84%D8%B3%D8%B9%D9%88%D8%AF%D9%8A&372=01 Rođen je u Novosibirsku 1965. Diplomirao je na Fakultetu za žurnalistiku Uralskog univerziteta. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka aktivan je učesnik književnog života u Jekaterinburgu. Sredinom 1990-ih prelazi u Moskvu gde sarađuje u Literaturnajoj gazeti", "Segodnji", "Matadoru" i "Oktobru". Autor je nekoliko knjiga i monografija. Inicijator je niza književnih projekata među kojima i pesničkih takmičenja „Ruski slem“, zatim, Kuricinovskih čitalačkih časova u Jekaterinburgu itd.

مزيد من المعلومات هنا ***

http://www.fiv5starhousecleaning.com/?rabiny=%D9%85%D8%A8%D8%A7%D8%B4%D8%B1-%D8%A7%D9%84%D8%B1%D8%A7%D8%AC%D8%AD%D9%8A-%D9%84%D9%84%D8%A8%D9%8A%D8%B9-%D8%A7%D9%84%D8%A7%D8%B3%D9%87%D9%85&32b=e6 ANDREJ TURGENjEV: MESEC ARKAŠON U drugoj logici Adam je još u Raju morao da živi sa ženom; Tako da je još pre pada bio kažnjen. Andrej Turgenjev Saratovski spahija, pesnik. 1797. godine Laureati, pa čak i pretedenti na razne literarne nagrade, u jednom času postanu zanimljivi svima, čak ivan granica ruskih događanja.
Roman Andreja Turgenjeva „Mesec Arkašon“ je dobio najveći broj glasova pri određivanju pobednika za nagradu „Nacionalni bestseler“ za 2003. godinu. Ime je novo i zvučno. Da nije neki daleki potomak? – uznemirili su se čitaoci. Eno Tatjane Tolstoj – rođake maltene svih Tolstojevih.
Ne, nije potomak. Andrej Turgenjev je Vjačeslav Kuricin. Pod tim pravim, mada ne milozvučnim prezimenom, on je veoma poznat kao kritičar i esejista. Zašto pisati pod pseudonimom? I to još pod pseudonimom Turgenjev? Uostalom, autor to bolje zna. Naravno, pseudonim nisam otkrila ja. Ja sam se ponašala kao što se ponaša i američki informativni kanal „Foxnews“: mi smo, naravno, patriote i pravednici, ali ako neki drugi kanali otkriju nekakvu pikanteriju, ni mi ne možemo da zaostajemo.
Znajući stvaralaštvo Turgenjeva – Kuricina i udubivši se u prvih pedeset stranica romana osetila sam da autor piše „karakterističan“ roman kao „Nad provalijom u raži“ ili „Mandarine iz Maroka“ dvehiljadite godine. Stvar je u tome da ovaj „karakteristični“ roman, pored svoje specifičnosti, ima i opšte crte. Hemingvejsko-milerovski stil. Boemština. Poznate odsečene fraze sa višeznačnom prazninom. Odsustvo sižea. Siže se svodi na svoju beznačajnost. Po značaju je jednak umeću da se spretno prekrste noge na divanu ili strpljenju da se nekoliko sati razgledaju slike u galeriji. Postoje još i nadimci – kodovi, koje junake čine nekako uopštenima: Žena-sa-velikim-nogama, Bujna Guza, Idealni Mužjak.
Glavni junak romana Denser je iz bezbrižnog plemena trubadura. Ponekad radi kao „momak po pozivu“. Seks kao poziv u rasporedu prioriteta zauzima prvo mesto. On nije hipik, „dete cveća“, a nije ni poput hemingvejskih junaka kojima godine uludo prolaze. Seks je za našeg junaka posao. Kako je poznato nema lošeg posla, ima samo netalentovanih radnika. A on je talentovani radnik, sa svakom svojom partnerkom (po službenoj dužnosti, ili tek tako) govori na njenom jeziku, razume je i poistovećuje se sa njom. Za ovaj roman koji se po oprededeljenju obraća novom pokoljenju ptičica, koje po prvi put shvataju da pored perja i kljunova imaju još poneke atrubute, karakteristična je seksualna otvorenost i zabavna svedozvoljenost. Najvažnije je reći o tome na sasvim nov način kakvim pre tebe niko nije govorio (uspelo je!) i zainteresovati čitaoca da pročita roman još jedanput (nije uspelo!). Uostalom, pisac nije računao na moju starosnu grupu, a mladi će ga možda i nekoliko puta pročitati.
Glavni junak je čovek bez profesije (u opšte prihvaćenom značenju te reči), ali sa ambicijama. Kao i sve ambicije, pomalo podsećaju na „manilovštinu“ – evo, neko će doći, proceniće me, pozvaće me.
Njegov život je ples na trgu. On liči na slobodu. „Prvih 5–10 minuta takvog nastupa je glavni užitak. Za sada još ne počinjem sa programom, već se samo zagrevam. Osećaj da ples tek treba da počne liči na osećaj da je ceo život pred tobom. Ljudi koji stoje okolo još nisu shvatili da se pred njima nalazi umetnik. Za sada misle da sam nekakav ludak. I ima mnogo uplašenih i osuđujućih pogleda... Prijatna je spoznaja da postojiš u nekoj drugoj logici. To liči na slobodu“.
Drugi glavni junak romana je Žena-kengur, Žena-sa-velikim-nogama, Učiteljica vila, itd. (ona ima mnogo nadimaka), koja je opisana detaljno, sve do opisa pizde. Urkos tome njena ličnost se zagonetno rastvara u magli. Čas je naivna žrtva, čas raspravlja kao masonski lider, čas cinično iznajmljuje „žigolo servis“ za ostavljenu Denserovu drugaricu, čas kao glupača ne prepoznaje rođenog muža, čija je uloga da igra rođenog brata u potpunosti jasna samo Frojdovim poklonicima. Damica započinje razgovore o političko-ekonomskim temama, a u tim momentima Denser se sa poštovanjem udubljuje u filozofske traktate dame sa dugim nogama, koja iako nije umela da pronikne u pojedinosti porodičnog biznisa, ipak vrlo merodavno veća o strategijskom okupljanju najbezbednijih zemalja kako bi se zaštitile od mogućeg direktnog udara asteroida. Smešno. „Muškarac može da bude slab, ali ne sme da bude glup!“ – sevajući malahitskim očima sipa u lice junaku. Denser se snebiva. Uči. Kakav je on, ustvari, Denser? Želeli bismo da shvatimo Pečorina našeg vremena!
Nekako ispada da se u svakoj generaciji pokreće tema: savremena mladež koja je preživela rat (revoluciju, sovjetski poredak, suludu perestrojku, ponovo rat, emigraciju itd) na prečac postaje izgubljena generacija. (Setite se, u „Prazniku koji je uvek sa tobom“: „Ko ste vi! I svi slični vama!– rekla je mis Stejn. – Sva mladež koja je bila u ratu. Vi ste izgubljena generacija.“) I samo sa njihovim izumiranjem ili odrastanjem (kao Mojsijevih Jevreja) počinje pravi život, u kome će svaki „neuprljani“ moći da vidi dijamantsko nebo. Turgenjevljevi junaci su ti isti formalno priznati „izgubljeni“ i „suvišni“, lutalice i pijanci, ali na prethodne ipak ne liče. Oni su savremeni.
Podela na boeme i na neboeme prati nas ceo dvadesti vek, svi „fizičari“ i „liričari“, su odjednom naredili da se dugo živi. Savremeni vek deli ljude na „luzere“ i „manimejkere“. A ako se baviš umetnošću, onda ti je mogućnost da praviš novac mnogo veća.
Odjednom, negde na sredini počinje sasvim druga knjiga. Neznano odakle pojavljuje se detektivski siže. U početku je Denserova zainteresovanost usiljena – šta ga se u krajnjoj liniji sve to tiče. Tim pre što njegova bivša (ili sadašnja) drugarica Alka nastavlja da mu šalje putem elektronske pošte svoja „boemska“, ne od ovog sveta, pisma, koja očigledno diraju junakovu dušu. Ali njime vlada nešto mnogo značajnije – „interes“. Ova je reč posle godina perestrojke dobila mnogo šire značenje od prvobitnog. Skrećem pažnju onima koji su zaboravili ili zbog mladosti nisu znali da su tada svi napregnuto „pravili biznis“. Preko svih telefona (mobilnih nije bilo ni u pomenu, pejdžeri su izgledali kao čudo iz bajke) se tada čulo jedno te isto: cement – vino – hulahop čarape – cement. I svaki takav poslovni razgovor se završavao frazom: „A kakav je moj interes?“. Upravo tako, ne gde je moj interes, što bi bilo pravilno reći na ruskom, nego kakav, ružna kovanica napravljena od gotovo prvog amerikanizma, gde reč interest znači „procenat rasta“.
Denser je video svoj „interes“ – video je da može u trenu iz plemena luzera da pređe u gospodare života. I sva boemština je sa njega spala kao pozlata sa lutajućeg klovna koji glumi statuu na postamentu. Ostao je samo strah da ga pokretač njegove karijere – „moćni đoka“ – može izneveriti (i već ga je, gad, izneverio!) u najdelikatnijem momentu. On, parazit, ima svoj interes koji se ne uklapa sa buržujskim junakovim namerama.
O poginuloj devoj(či)ci (Bujnoj Guzi, metak je bio namenjen Denseru) on kaže: „Ona je odnela veliku količinu moje sperme na drugi svet.“ Ni manje ni više! To je karakteristika novog veka u kome nije bitno šta se stvarno odigralo nego ugao iz koga to posmatramo. Tako SIS manipuliše društvenim mnjenjem, redosledom pružanja informacija, njihovim komentarima, uglom posmatranja.
Činjenica više nema, postoje samo pogledi na njih i njihova emocionalna obojenost. U pozadini Denserovih preživljavanja, njegovog mačizma i strahova „podiće će se – neće se podići“, vije se kao bleda senka njegova najduža i najčvršća veza, koja cilja na duboka osećanja – Alka. Putuje auto-stopom. I to u naše vreme! Koliku je količinu seksualnih usluga morala da pruži! Leti „po Evropici“ sa slučajnim „ljudima“. Kao i svi egoisti, Denser tvrdoglavo pretpostavlja da se takav skitnički život Alki dopada. Ona je, izgleda, toliko nezavisna da nije sposobna da uživa u sitnim radostima kućevnog života – u belim tapetama, ružama u vrtu ili svilenoj posteljini. Alka, čije se milo devojačko lice iznenada pretvorilo u „sivo, boje cigle, kao i grad oko nje, sa ispucalim usnama, teškim kapcima i prerenim borama...“, nastojaće da se vrati u Moskvu. Pre će biti da će je zbog neposedovanja dokumenta strpati u zatvor i njenoj nezavisnosti će doći kraj. Zato što luzer ostaje luzer.
„Gospodari života“, potekli od bivših luzera, koji su u neljudskom skoku ipak uspeli da se uhvate za dostupan organ gospodara na višem stupnju, ne pomažu novopečenim luzerima, mada neprekidno govore o svom osećanju odgovornosti: „Osećam se odgovornim za Alku kao da mi je kćer. Nabijen sam odgovornošću kao zreli nar. Samo što ne puknem od odgovornosti kao prezreli nar.“ Reči, reči, samo puste reči. I ma koliko da mu je draga ostaviće je da se namuči.
Roman pripada novom talasu. Talas – talaščić novoga veka je knjiga koja je dala predlog projekta junaka budućeg vremena.

"

Mesec Arkašon

308 din 200 din
Protagonista ove knjige je Igrač. On zarađuje za život glumeći na ulicama scene iz poznatih filmova a zapravo je žigolo koji od tih usluga živi. Kada Igrač prihvati poziv...
Opširnije...
Portalibris Portalibris 011/32-43-043